Industrijska hrana je upravo ono što joj ime kaže-industrija. Cilj je profit i Vi ste dobar potrošač ako više kupujete. Jer čitavi timovi stručnjaka rade na tome da proizvedena hrana zadovoljava Vaša čula i bude ukusna.
E sada, koliko je ta hrana uopšte zdrava to industriju baš i ne zanima. Bitno je samo da se ne dokaže da je tačno određeni proizvod izazvao poremećaj u organizmu i svi sretni. I naravno, nije dobar put kriviti proizvođače za, recimo, debljinu potrošača. Jer kao i sve u životu, i hrana koju unosite u sebe je stvar izbora. Nije obavezno da pojedete ono što se nudi na policama, što reče jedan moj prijatelj…
Jer to je poenta cijele priče o zdravlju. Mislim da je velikim dijelom krivo i osnovno obrazovanje, koje nije našlo mjesta u školama za ove informacije. Jer kad djeca malo odrastu, ego im većinom ne dozvoljava da priznaju da nešto ne znaju, i prave se da to nije bitno. Začarani krug, zar ne?
Koristeći manjak želje za učenjem i znanjem, i usput vrlo detaljno izučavajući kako u stvari radi organizam, upravo to radi industrija hrane. Nije ovdje riječ o nekoj zavjeri, već samo o marketinškom poboljšanju prodaje, zar ne? A objasniću Vam kako se to radi.
Prvo Vas zasipaju reklamama u kojima neki simpatični debeli djedica, mala djeca sa psićem ili brižna nasmijana majka poslužuje tačno određeni proizvod. Vi automatski zaključujete da je ta hrana dobra i više ne gledate sastav uopšte. Eto, prvi korak je uspješan.
Sada nastupaju stručnjaci koji dodaju razne hemikalije u hranu, da bi “pogodili” određene reakcije našeg organizma,
isprovocirali hormonski odaziv i Vi osjećali zadovoljstvo dok konzumirate taj proizvod. Jer ako ste sretni, jedete više, to znamo. A ako ste nesretni, jedete još više da bi bili sretni. Opet začarani krug…
Pošto sad već znamo da je hrana dobra (jer je deda jede i to sve nasmijan), a Vi se osjećate srećno dok je unosite u usta, nema razloga da sumnjamo u tu hranu ili, ne daj bože, pogledamo deklaraciju na proizvodu. Ma šta nas briga kad je lijepa i ja sretan. O da, proizvođač je stavio deklaraciju jer mora, ali su slova i brojevi toliko sitni da Vam treba povećalo. Koga briga, po zakonu je.
I tako dan za danom, saga se nastavlja. Ne znate šta jedete, i ne znate šta ta hrana radi vašem organizmu jer Vas uopšte ne zanima. Tako da se opet moram vratiti na početak i reći da je svaki pojedinac odgovoran za svoje zdravlje i ne možemo nikoga kriviti, čak ni industriju hrane. Jer oni žele da zarade, kao i Vi svoju platu sa kojom živite.
Hrana i kako je izabrati
Kao i u mnogim stvarima, rješenje problema je učenje. Internet je prepun (dobrih) informacija o tome kako pojedine namirnice utiču na Vaš organizam. U današnje digitalno vrijeme baš svako može dobiti pristup čak i naučnim portalima koji izlažu dugogodišnje radove vrhunskih stručnjaka na polju ishrane, ali i pročitati svjedočanstva o iskustvima pojedinaca i sve ostalo što uz to ide.
Ali ko to još danas čita. To ćemo lako potvrditi samo kad prođemo kroz tržni centar i pogledamo u korpe potrošača, ili prošetamo popularnim odmaralištima i pogledamo šta ljudi jedu. Nikog jednostavno nije briga. A nekada davno nije ni mene bilo briga jer sam dosegnuo 131 kg upravo na ovakav način, pretrpavajući se hranom koja je apsolutno nepotrebna, ali vrlo ukusna.
Neki statistički podaci govore da jedva 5% populacije misli o svome zdravlju, redovno trenira i pazi šta unosi u organizam. Hajde da kažemo da je 10 % da ne budem pesimista, a lako je dokazati ovu cifru. Recimo, na BL polumaratonu je jedne godine bilo 4 000 učesnika, uključujući strance. Naš grad je po popisu imao nešto preko 200 000 stanovnika, ali opet recimo da je 250 000. Koliki je onda postotak?
Znam, neko će reči “ne trče baš svi, nego se bave drugim aktivnostima”. Istina je, ali opet nema šanse da dođemo do onih 10 %. A tačna informacija sa kliničkog centra na Paprikovcu je da je zavladala epidemija kardiovaskularnih oboljenja, gledajući po broju bolesnika.
Moj rođeni otac je imao infarkt i spasili smo ga u zadnji čas, zahvaljujući ekstremno brzoj reakciji osoblja na baš tom kliničkom centru ( na kojoj sam im vrlo zahvalan jer su pokazali pravi profesionalizam). Izlazeći iz operacione sale, upravo hirurg mi je dao potvrdu svega ovoga što sam rekao. A on je rekao ovo:” Ovaj čovjek pod hitno mora prestati pušiti jer sam jedva provukao sondu do srca, toliko mu je krvotok pun plaka i nakupina na zidovima.”
Ne želeći da dajem opravdanje za pušače, potvrdio sam mu da moj otac za 70 godina života nije zapalio nikad, niti jednu cigaretu. Pogledao me je blijedo i samo izustio:”…znači klopa…”
Klopa doktore, klopa…
Učite, informišite se i učite svoju djecu da paze na sebe. Ako Vam je cilj zdravlje, naravno.
#antistress
I da, jedna od alternitiva zašećerenim pićima je i zaleni čaj, a koje koristi može donijeti Vašem organizmu pročitajte u članku https://fitnessctt.com/zeleni-caj-mocan-saveznik/
