Polumaratonci i dugoprugaši. Upoznaš neke nove ljude, dok skidaš kilograme ili praviš mišiće. Treniraš, nekad sam, nekad u društvu.Pa ovo društvo je interesantno. Vedri, veseli i nasmijani.
Trkači, polumaratonci recimo. Momci i djevojke koji 21 km istrče za 1 h i 10 min… ili koji minut više. Mislim, trčao sam i ja svoj polumaraton, prvi banjalučki. Obećao sam sebi da ću to uraditi kad skinem 40-tak kg. I jesam, za 2 h i 07 min. Reći ću samo-preživio sam. Izgubio sam još 4 kg u naredna 24 h i oporavljao se 7 dana. Masakr svojih koljena da ne spominjem…
Oni? Ma rade to lagano, i kad završe trku još imaju snage za osmjeh. Treniraju, naravno. Lakši su od mene dodatnih 40-tak kg. Nemaju velike mišiće, nisu krupni. Ali trče svoju trku. A ja moram svoju.
Ja ću da dižem tegove i onda ću trčati svojih 5 ili 10 km, jer tu mi je i mjesto. Sa sad već 100 kg mišića drugo i ne očekujem. A onda mi ostaje dovoljno vremena da, nakon svojih istrčanih 25 min mogu da se odmorim i njih dočekam na cilju. I da navijam i da ih bodrim. A kad prođu kroz cilj, mogu ako treba da ih odnesem do podijuma, jer obojica teže zajedno 150 kg. Ali nema veze, toliko mogu da uradim i čučanj s njima na ledjima ako treba.
A na proglašenju ću im se nakloniti, jer ipak su oni polumaratonci. Trčite svoju trku i poštujte druge.
Neću Vam pametovati ništa o trčanju, jer to je tema o kojoj morate razgovarati s njima. I vjerujte, imaju puno toga pametnog da kažu. Poslušajte njihove savjete i podignite svoje trčanje na viši nivo. A evo Vam mala pomoć i od koga…https://fitnessctt.com/trcanje-da-ili-ne/
